Rodna ravnopravnost i klimatske promene

Evolucija i razvoj ljudske populacije na planeti Zemlji, trajala je vekovima. Muškarci i žene, kao i njihovi običaji, navike, odnosi, ponašanja, ali i različite mogućnosti za razvoj, menjali su se u skladu sa napretkom civilizacije. U mnogim krajevima sveta i danas postoji značajno manjе prava koja ima ženski pol, a mnogo više obaveza i tereta koji pada na njih u privatnoj i javnoj sferi.

Shodno tome da je jedan od gorućih problema 21. veka, “borba” sa klimatskim promenama, u cilju adaptacije i ublažavanja posledica, upravo teret sanacije kriznih situacija, prema istraživanjima Ujedinjenih nacija, pada na žene.

Međutim, tema rodne ravnopravnosti u Srbiji i dalje nailazi na otpor. Oni koji o tome slušaju/diskutuju, suviše često polaze iz ličnog iskustva ili ne poznaju materiju to jest ne uviđaju stvarne razloge da se o tome uopšte govori. Tek je poslednjih godina, ova jako bitna tema, dobila svoje mesto, što svakako ima poseban značaj za žene žrtve porodičnog nasilja ili one koje su zbog toga što su žene bile diskriminisane (poslovno, porodično, zbog njenog siromaštva ili na osnovu njene pripadnosti manjinskoj grupi, i sl.). Baš iz tog razloga vrlo je važno o ovoj temi često govoriti i skretati pažnju javnosti kako bi žene ostvarile svoja zaslužena prava, njihov doprinos bio poštovan i konačno kako bi mogle realizovati svoje pune potencijale.

Podaci popularnih modnih brendova, ukazuju da “ekološka svest” i takozvano “eco-friendly” ponašanje uglavnom pripada ženama koje se u 90% slučajeva pre opredeljuju za održiv, ekološki artikal nego što je to slučaj sa muškarcima. Osim toga, sedam naučnih studija među potrošačima pokazalo je da se ekološki-osvešćeno ponašanje i briga o životnoj sredini posmatraju kao ponašanje tipično za žene, odnosno “nedovoljno muževno”. Evolutivno posmatrano, usled biološke mogućnosti rađanja, ženski pol je oduvek bio postojan da razvija “majčinski instinkt”, da bude brižnan i nežan prema deci, ljudima, prirodi. Upravo zbog toga, ne iznenađuje podatak da preko 70% zaposlenih u zdravstvu, obrazovanju i vaspitanju dece u Srbiji čine žene. Osim toga, u Srbiji su žene prevashodno zadužene za pripremu hrane, brigu o porodici i domaćinstvu. U poljoprivredi se većina njihovih aktivnosti vezuje za preradu voća i povrća. Ipak, one imaju znatno manje sredstava za ulaganje u poljoprivredu, u proseku poseduju do 2 ha obradive zemlje i gotovo uopšte ne koriste zemlju u državnom vlasništvu. U građevinarstvu, žene su takođe zastupljene manje od muškaraca i čine samo 12.9 % zaposlenih, a u sektoru energetike i energetskog preduzetništva čine samo 1%. I ako su često žene podjednako zastupljene po broju zaposlenih u državnim institucijama i privatnim firmama, u veoma malom procentu se nalaze na rukovodećim položajima, dok se u odborima za vanredne situacije gotovo i ne nalaze.

Na globalnom klimatskom samitu u Egiptu (COP 27), 14. novembar (2022.) bio je “Gender day” kada su iznete mnoge činjenice i planovi po pitanju rodne ravnopravnosti, finansiranju i podsticanju učešća u oblasti klimatskih promena. U okviru Mreže finansiranja (Climate Change Financing Networks, CCFF), izdvojeno je šest načina i oblasti delovanja:

1. Klimatske promene i reforme državnih budžeta
2. Direktan pristup međunarodnom finasiranju u oblasti klimatskih promena (CCFF) (projekti i podrška)
3. Inovativni pristup i finasiranja u oblasti klimatskih promena (privatna finansiranja, karbonske takse, zeleni sistem plaćanja i sl.)
4. Rodna i socijalna inkluzija i finansiranje u oblasti klimatskih promena
5. Transparentno i odgovorno finasiranje u oblasti klimatskih promena
6. Modelovanje klimatskih uticaja za ekonomski rast, sektore i kapital

Okviri za podršku integraciji pitanja rodne ravnopravnosti i siromaštva u klimatske finansije, postavljeni su na nekoliko“stubova”:

• Vlada i institucije –  urodnjavanje razvojnih i sektorskih politika, stvaranje pravnog i regulatornog okruženja kroz jačanje demoktarskog upravljanja i odgovornosti;
• Planiranje i raspodela resursa – rodne i socijalno inkluzivne reforme sistema i procesa, sprovođenje, istraživanje i planiranje zasnovano na dokazima, učešće građana u raspodeli sredstava;
• Garancija odgovornosti za nadležnost – izgradnja mehanizama koji garantuju odgovornost, prikupljanje podataka i izveštavanje o uticaju, praćenju i vrednovanju napretka.

Da bi se pomenuti stubovi promena ostvarili i bili održivi, potrebno je povećanje kapaciteta država kroz unapređenje znanja, pristup informacijama, osposobljavanje ugroženih kategorija stanovnika. Finansiranje takvih projekata prioritet je u budućem periodu, naročito u državama gde postoje ugrožene kategorije stanovništva zbog ekstremnih događaja prouzrokovanih klimatskim promenama.

Ove aktvnosti deo su projekta u okviru “Eko-sistem programa” koji realizuju Mladi israživači Srbije, a podržava Švedska.