Tri povezana izazova Gubitak biodiverziteta, klimatske promene i zagađenje predstavljaju tri međusobno povezana izazova sa kojima se savremena poljoprivreda suočava istovremeno. Evropska komisija je, kroz seriju istraživačkih projekata, podržala dvanaest inicijativa koje pokazuju da uključivanje prirode i biodiverziteta u poljoprivrednu proizvodnju nije prepreka, već pokretač njene transformacije ka održivosti. Digitalni alati i
Odgovor na Samit UN o prehrambenim sistemima Regionalna kancelarija FAO za Evropu i Centralnu Aziju predstavila je publikaciju pod nazivom „Od negativnog ka pozitivnom uticaju na prirodu – konceptualni i praktični okvir za poljoprivredu zasnovan na termodinamici“, kao odgovor na zaključke Samita UN o prehrambenim sistemima i naredna razmatranja posvećena njihovom
Iskustva iz celog sveta Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), kroz svoju inicijativu Climate Promise, izdvojio je pet konkretnih pravaca delovanja koji poljoprivredu i prehrambene sisteme čine otpornijim na klimatske i ekonomske šokove. Reč je o iskustvima iz različitih delova sveta, ali sa jasnom porukom koja važi i za lokalne zajednice
Izazov: manje troškova, isti prinos Jedno od najčešćih pitanja koje sebi postavljaju poljoprivrednici jeste kako smanjiti troškove i uticaj na životnu sredinu, a da pritom ne izgube na prinosu. Odgovor na ovo pitanje tražio je evropski istraživački projekat ECONUTRI, finansiran u okviru programa Horizont Evropa, koji je razvijao praktična, prirodi bliska
Paradoks savremene poljoprivrede Poljoprivreda danas stoji pred paradoksom – potrebno je nahraniti sve veći broj ljudi, dok resursi na kojima ta proizvodnja počiva, plodno zemljište i čista voda, nestaju zabrinjavajućom brzinom. Upravo na ovaj izazov odgovaraju rešenja zasnovana na prirodi (nature-based solutions, NbS): pristupi koji koriste prirodne procese – zdravo zemljište,
Malčiranje: rešenje zasnovano na prirodi za prilagođavanje suši u Srbiji Očuvanje vode, zaštita zemljišta i jačanje otpornosti na klimatske promene Klimatske promene više nisu izazov budućnosti za Srbiju, već realnost sa kojom se suočavamo danas. Tokom poslednjih decenija beleže se sve češći i duži periodi suše, povećanje prosečnih temperatura, intenzivniji toplotni talasi
Komasacija predstavlja jednu od najznačajnijih mera za unapređenje poljoprivredne proizvodnje. Ukrupnjavanje zemljišnih parcela, racionalnije korišćenje poljoprivredne mehanizacije, smanjenje troškova proizvodnje i lakše upravljanje zemljištem predstavljaju važne prednosti dobro planirane komasacije. Međutim, savremeni pristup upravljanju prostorom pokazuje da komasacija ne sme biti posmatrana isključivo kao tehnička mera za povećanje veličine parcela. Ukoliko
Poljoprivreda pred novom razvojnom paradigmom Evropska poljoprivreda ulazi u period dubokih promena. Klimatske promene, degradacija zemljišta, gubitak biodiverziteta i sve izraženiji pritisci na prirodne resurse dovode u pitanje modele proizvodnje koji su decenijama obezbeđivali visoke prinose. Suše, toplotni talasi, ekstremne padavine i novi rizici za biljnu proizvodnju postali su deo svakodnevice,
Trenutno traje faza u kojoj se prikupljaju primedbe i predlozi na Izveštaj o strateškoj proceni uticaja Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja za period od 2026. do 2034. godine. U UNEKOOP-u verujemo da dobre javne politike nastaju u dijalogu, pa smo pripremili i poslali svoj predlog, kako bi ovaj dokument bio
Šta znači održivost u vinogradarstvu? Održivo vinogradarstvo i vinarstvo podrazumevaju proizvodnju grožđa i vina na način koji čuva prirodne resurse, smanjuje negativne uticaje na životnu sredinu i obezbeđuje dugoročnu održivost čitavog sektora. Za razliku od konvencionalne proizvodnje, koja često teži kratkoročnom prinosu, održivi pristup posmatra vinograd kao deo šireg ekosistema. To
Organsko vinogradarstvo je postalo jedan od najuticajnijih pokreta u savremenoj poljoprivredi. Njegova filozofija zasniva se na očuvanju prirodnih resursa, poštovanju ciklusa života u vinogradu i izbegavanju sintetičkih hemijskih sredstava. Za razliku od konvencionalnog vinogradarstva, koje se oslanja na pesticide, herbicide i mineralna đubriva, organski pristup neguje zdravlje zemljišta, biljaka i
Vinogradarstvo, kao deo poljoprivrede i kulturnog nasleđa, ima veliki uticaj na zemljište, vodu, biodiverzitet i klimu. U eri klimatskih promena i povećanog pritiska na prirodne resurse, sve je važnije da proizvodnja vina prati principe održivosti – od smanjenja upotrebe pesticida, preko zaštite biodiverziteta, do smanjenja emisija gasova sa efektom staklene
Priča o vinu koje čuva prirodu Vinograd je mnogo više od reda čokota i plodova koji sazrevaju u suncu. On je pejzaž isprepletan mirisima, zvucima i životom. U zemljištu, u mikroorganizmima, u pesmi ptica i šumu vetra krije se prava snaga loze. Ali upravo ti temelji danas su ugroženi – klimatske
Klimatske promene i kolaps biodiverziteta su međusobno povezane krize – imaju zajedničke uzroke i rešenja, te se međusobno utiču kroz složene mehanizme povratnih sprega. Smatra se da su velike promene u korišćenju zemljišta za potrebe poljoprivrede i urbanizacije od 1850. godine, kao i intenziviranje poljoprivrede u poslednjih 70 godina, doprinele
UNEKOOP je pokrenuo inovativni projekat koji povezuje tradiciju sa održivošću – „Održivom poljoprivredom do bezbedne prirode i klime“. U fokusu je vinogradarstvo u Pomoravskom okrugu – delatnost koja se ubrzano razvija, ali se suočava sa izazovima koje donose klimatske promene, degradacija zemljišta i prekomerna upotreba hemikalija.Zahvaljujući podršci u okviru programa
Strateški okvir FAO 2022-31 ima za cilj da podrži Agendu 2030 kroz transformaciju ka efikasnijim, inkluzivnijim, otpornijim i održivim poljoprivredno-prehrambenim sistemima za bolju proizvodnju , bolju ishranu , bolju životnu sredinu i bolji život , ne ostavljajući nikoga po strani. Bolja proizvodnja Obezbediti održive obrasce potrošnje i proizvodnje, kroz efikasne i inkluzivne lance snabdevanja hranom i poljoprivredom na lokalnom,
Iako je održivost postala uobičajena u vinskoj industriji, taj termin se često zloupotrebljava i retko u potpunosti razume. Sa mnoštvom sertifikata koji se sada vide na etiketama, nudimo pregled organskih, biodinamičkih i drugih programa sertifikacije kako bismo vam pomogli da razumete šta sve to znači. Organski proizvodi Organska proizvodnja je skup standarda
Dok se pojedine evropske zemlje približavaju cilju od 25 odsto organskih površina, do 2030. godine, od ukupnih poljoprivrednih površina, već sad se može reći da je to nedostižna misija za većinu zemalja s Balkana. Bosna i Hercegovina je na samom dnu, zajedno s Albanijom, sa svega 0,1 odsto površina pod organskom
